PREMIJERA KABAREA GRUPE MLADIH BEOGRADSKIH UMETNIKA VEČERAS U „MIKSALIŠTU“

O bolnoj društvenoj temi, autori govore iz iskustva, na engleskom jeziku

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, objavljene minulog marta, gotovo 200.000 mladih, starih do 30 godina je nezaposleno. Srbija drži i neslavno prvo mesto u regionu, a drugo na svetu, po broju mladih i obrazovanih koji se bespovratno sele u inostranstvo. Suočena sa još jednim talasom „odliva mozgova“, koji već četvrt veka iz naše zemlje odnosi najobrazovanije i najsposobnije, grupa mladih umetnika postavila je sebi pitanje: „Šta mi uopšte radimo ovde i dalje, i zašto insistiramo da ostanemo u Srbiji?“.

Odgovore do kojih su stigli dramaturg Katarina Janković (24), rediteljka Maja Maletković (25), scenograf i kostimograf Dunja Sabljić (25) i glumac Željko Maksimović (30), večeras će premijerno predstaviti u formi farsičnog kabarea,na sceni „Miksališta“, od 21 sat. Svojom predstavom What The F..k Are We Doing Here? ( „Šta je..ga radimo ovde?“) otvoriće teme perspektive i očekivanja mladih u Srbiji, emigracije, ksenofobije, identiteta i predrasuda… a igraće je na engleskom jeziku.

Naslov predstave je namerno provokativan i agresivan, jer je tema kojom se bavimo jedna agresivna, dugotrajna i negativna društvena pojava – objašnjava za „Novosti“ dramaturg Katarina Janković. – To što igramo na engleskom je metaforički postupak, jer smo želeli da pokažemo kako oni koji odlaze ne napuštaju samo zemlju i ljude, već se odvajaju i od maternjeg jezika. Drugi razlog je što nas niko više ne sluša kada se obratimo na srpskom.

Iako se igra kao kabare u kom je na sceni celokupni autorski tim, predstava What The F..k Are We Doing Here? ima elemente dokumentarističkog pozorišta. Iskustva i razmišljanja koja su dramaturg, rediteljka, glumac i scenografkinja razmenili u toku rada, našla su se u tekstu Katarine Janković.

Zapitali smo se zašto hoćemo da odemo iz sopstvene zemlje, čiju istoriju, kulturu i jezik volimo i zašto na nekom drugom mestu bolje možemo da ostvarimo svoje potencijale – kaže sagovornica. – Status slobodnog umetnika u Srbiji donosi samo duhovnu platu, a od toga se ne može živeti. Mi nismo političari i ne možemo da utičemo na društvene tokove, jedino što nam onda ostaje je da brinemo o sopstvenoj sudbini i dobrobiti ljudi oko nas, ovde ili negde gde ćemo moći da se ostvarimo. Lično bih volela da odem, ali i da mogu da se vratim.

KONFORMISTI I KONZUMENTI

Kada sam nedavno bila u Berlinu primetila sam da većina mojih vršnjaka tamo radi i sama plaća svoje račune, što je kod nas retkost – kaže Katarina Janković. – Jedan razlog je nedostatak posla, a drugi konformizam. Beograd je zona komfora. Hvalimo se najizgrađenijim noćnim životom, a to mnogo odvlači pažnju mladim ljudima od suštinskih stvari. Trebalo bi da živimo stvaralački, a ne da budemo samo konzumenti.

Izvor: Večernje Novosti