Krajem 1915. godine, tokom druge polovine Prvog Svetskog rata, s početkom napada Austrougarske carevine na malu Kraljevinu Srbiju, srpski narod, vojska i država našli su se pred najvećim iskušenjem u svojoj istoriji, ikad.

Nakon Cerske i Kolubarske bitke koje su okončane uspešnom protivofanzivom koju su izvele snage Prve armije, protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske na Srbiju su krenule združenim snagama carevina Austrougarska, Nemačka i Bugarska.

Televizijska serija, koju je RTS počeo da emituje 17. decembra 2006. godine, a čije emitovanje je posle 6 serijala okončano jubilarnom devedesetom epizodom 1. aprila 2012.

Skoro 20 godina Siniša Pavić pod naslovima „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“ i „Stižu dolari“ ispisuje priču o tome kako bi Srbi želeli da žive lepše i bolje, sa novcem koji će odnekud doći i iznenada im preokrenuti život.

„Ranjeni orao“ je igrana serija od 17 epizoda emitovana na RTS-u. Rađena je po istoimenom romanu srpske književnice Mir-Jam.

Zdravko Šotra je načinio sveobuhvatnu adaptaciju romana čija je glavna junakinja Anđelka u potrazi za ljubavlju i svojim mestom u društvu dolazi u sukob sa konzervativnim shvatanjima patrijarhalne sredine. U surovom svetu u kome vladaju muškarci, Anđelka će svojom dobrotom i plemenitošću savladati sve prepreke i pronaći svoju sreću.

Žarkovo važi za deo Beograda, koji ima istoriju stariju od većine ostalih delova grada. Prostirući se na brdoravni, poslednjoj i najlepšoj terasi šumadijskog pobrđa i okrenuto jugozapadu, sa nekadašnjih osam izvora pitke vode i rekom Savom uvek je predstavljalo idealno stanište.

„Moj rođak sa sela“ je igrana serija od 28 epizoda sa puno humora i topline, zanimljivih likova i ljudskih odnosa čije je mesto događanja uglavnom selo, lepo i slikovito, a glavni lik joj je, kako bi rekao njen pisac – sama Srbija. Ona je i lepa i ružna, i smešna i tužna, zavisno od ugla gledanja pojedinih junaka serije na sebe i druge, svoje i tuđe probleme

To je nastavak priče o nama na početku novog milenijuma, posle svih pojedinačnih i zajedničkih lomova koji su se odrazili na porodicu, brak, pojedinca, društvo…

Krinka i Lola Branković su dve sestre u ranim dvadesetim, obe veoma privlačne i zanimljive, iako potpuno različite. Krinka je povučena, voli da sanjari i nije mnogo zainteresovana za ljubavne odnose. Lola je njena sušta suprotnost – rano je ostala udovica, ali u njoj ima mnogo želje za životom, i veoma je raduju susreti sa različitim muškarcima.

Jednog leta, njih dve zajedno sa svojom majkom odlaze na putovanje brodom, u Veneciju, pa na Rab. Letovanje i susret Krinkin sa Dubravkom, a Lolin sa Žarkom će im zauvek promeniti živote.

28. jun 1914. Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršiće atentat na prestolonaslednika Austrougarske Monarhije koja je okupirala njihovu zemlju. Na suđenju koje sledi, u najvažnijem sudskom procesu XX veka, braniće ih mladi pravnik Rudolf Cistler. Kad upozna zanose i ideale svojih branjenika, naći će se u vrtlogu emotivne drame, spreman na najveći rizik.

Ovo je njegova priča…

Izvesni Miroslav Čičanović zvani „Čičko” glava je jedne porodice. Oženio se Majom na četvrtoj godini studija sa kojom je dobio dvoje dece, ćerku i sina. Nakon studentskih dana izgubio je samopouzdanje u svetu za koji se nije pripremao. Ne uživa veliki ugled kod svoje dece, a još manje kod supruge. Svi oni žive u stanu njegovog oca Arsenija, profesora matematike u penziji.

Čoveku kao što je Čičko, koji ne imponuje ni stavom ni sposobnošću da živi zdrav život, ukazuje se velika šansa. To će biti njegova prilika ili propast… Radnja serije usredsređuje se na dve porodice. Jedna je naizgled formirana, stabilna i obična, a druga nedovršena. Njihove sudbine povezaće se zahvaljujući mladim generacijama.

Boškovići su porodica koja živi u skromnom iznajmljenom stanu negde u Beogradu. Kroz malo uspona i beskrajno mnogo padova ove naizgled lude ali u suštini sasvim normalne porodice (jer koja je normalna?) upoznajemo svakodnevnicu i ličnost likova koji su svuda oko nas ili možda baš mi, i koji zbog svoje neprilagođenosti najbolje funkcionišu baš kada su zajedno, u svom haosu, punom harmonije i ljubavi.

U osnovi filma i TV serije je potresna priča o užasima nemačko ustaške ofanzive na Kozaru 1942. godine, masovnim ubistvima i deportacijama u logore, od kojih je verovatno najstrašnije mesto u Evropi tih godina bio Jasenovac.

Cela priča je data kroz vizuru devojčice Zore koja svedoči najvećem zlu koja je mogla da zadesi ljude ali i u takvim okolnostima ona nalazi prijatelja u liku ,,starog“ logoraša dečaka Baje, sa kojim će nekako preživeti užase Jasenovca, pobeći iz logora, skloniti se kod nekih dobrih ljudi i dočekati oslobođenje zemlje.