Vredni ljudi koji imaju snove i rade na tome da ih ostvare su ti koji odlaze. Tragično je što ne mogu da zasijaju tamo gde im je dom kaže dramaturg Katarina Janković.

Predstava o “odlivu mozgova” pod nazivom “What the Fuck are We Doing Here” večeras (21) će imati drugo izvođenje na Mikalištu u Beogradu.

Osim Katarine Janković, autorski tim na osnovu čijih ispovesti se gradi predstava, a koji ujedno i izvodi predstavu, čine Maja Maletković (reditelj), Dunja Sabljić (vizuelni identitet), Željko Maksimović (glumac) i Danica Vujosević i Jovan Marić (muzika).

Idejni tvorac projekta je rediteljka Maja Maletković. Ona nas je okupila sa idejom da napravimo predstavu o tome zašto i koliko želimo da odemo iz ove zemlje jer to često spominjemo između sebe privatno i zato što sve veći broj naših zajedničkih prijatelja nepovratno napušta zemlju. Nalazili smo se danima i razgovarali o svim pitanjima na ovu temu, počev od detinjstva, do današnjeg dana, kroz to da li bismo uopšte imali želju za odlaskom da su stvari u državi drugačije. Svi volimo zemlju iz koje smo, njen jezik, kulturu, istoriju i ljude. Stoga zašto želimo sve to da napustimo? To je odgovor na koji smo želeli da odgovorimo sebi samima i publici kaže Janković za „Blic“.

Pitanje koje je i u naslovu komada “What The F..k Are We Doing Here” sagovornica kaže da ponekad skoro svako postavi sebi, a na koje opet svako ima različit odgovor.

Njen prvi posao dramaturga bio je za vreme četvrte godine studija FDU, radila je kao koscenarista na filmu “Doba Dunđerskih” sa Perom Zupcem. Sa Majom Maletković radila je predstavu “Volvo kamioni” u Ateljeu 212, a njihov drugi zajednički projekat izvodi se na engleskom jeziku.

To nikako ne znači da time želimo da pošaljemo poruku da je srpski jezik manje bitan, već naprotiv. On jeste prebogat i predivan jezik, ali metaforičko značenje igranja predstave na engleskom jeste da se srpski sve manje sluša i to što ljudi koji odlaze u inostranstvo u sve većem broju napuštaju ne samo svoju rodnu zemlju već i maternji jezik ističe Janković.

Predstava “What the Fuck are We Doing Here“ otvara teme perspektive i očekivanja mladih u Srbiji, emigracije, ksenofobije, identiteta i predrasuda u srpskom društvu.

Mislim da se očekuje malo. Naša omladina se nekad čini kao da je sistematski uništena. Vlada kult kafenisanja, lenčarenja i apatije. Ovo govorim sa svešću da se i sama nekad priklonim tom načinu života, pa se onda trgnem kad shvatim da život klizi a ja ga gledam kako promiče, i onda se pomerim i krenem nešto da pravim od njega. S druge strane, oni vredni i radni ljudi koji imaju velika očekivanja, snove i ambicije i rade na tome da ih ostvare, su baš ti koji odlaze. Oni su odlivi mozgova. I strašno je što se ne osećau da mogu da zasijaju u punom potencijalu tamo gde im je dom. Ne strašno, već tragično kaže sagovornica.

 

Slobodan umetnik može da živi od svog rada. Naravno. Kakav je kvalitet tog života, to je pravo pitanje. Mene više brine to što Slobodan umetnik, uglavnom mora da radi nešto što odudara od njenove lične poetike ne bi li mogao uporedo da se bavi nečim što jeste smatra Katarina Janković

Na pitanje o predrasudama Janković zaključuje:

Predrasude ne vode ničemu, a oduvek postoje. Da li su to predrasude o društvu, o strancima, o boji kože ili seksualnom opredeljenju, i o mnogim manje bitnim i potpuno trivijalnim stvarima, neizbežno je priznati da one postoje. I da bi svet, pa i naše društvo, daleko bolje funkcionisali kada bi se potrudili da ih se ratosiljaju.

Da li je naše društvo spremno na kritiku?

Zavisi od pojedinca, ne bih volela da generalizujem stvari. Da li je neko spreman na kritiku? Retko ko jeste. Ali suština je kako će tu kritiku primiti, i da li će je uopšte prihvatiti ukoliko je ona kostruktivna. O određenim temama mislim da naše društvo nije u globalu spremno da razgovara, mislim da su mnoge teme još uvek takozvani tabu. Toverovatno ima veze s tim što smo patrijarhalni, što je potpuno u redu, ali biti patrijarhalan ne znači nemati razumevanje i širok pogled na svet. Tako da se vraćam na početak, sve zavisi od pojedinca kaže Katarina Janković.

Izvor: Blic