Košutnjak Film

ŠTA JE SMEŠNO? Položaj srpske filmske i TV komedije

Jedan američki producent kog sam doveo mi je rekao: „Ja ovde ne mogu da radim jer se svi naplaćuju unapred“, kaže Slobodan Šijan, reditelj kultnih filmova.

Iako domaće komedije imaju odlične rezultate u bioskopima i najgledaniji su domaći filmovi, paradoksalno je da je Filmski centar Srbije tek ove godine uvrstio i komediju u svoj konkurs. Autor neprevaziđenih hitova „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“ ističe da je u vreme nastanka tih filmova postojala želja da se privuče raznovrsna publika pa je bilo mesta i za filmsku komediju.

U tom trenutku počela je da se probija populistička komedija („Došlo doba da se ljubav proba“) i preovlađivala je želja da se ljudi nasmeju bez velikih ulaganja, ali je bilo pokušaja i autorske, drugačije komedije, kojoj su naročito otvorila vrata kada je „Ko to tamo peva“ postao prvi domaći film koji je posle određene pauze napravio izvestan uspeh i napolju. Onda je krenuo talas crnih komedija a uspeh „Maratonaca“ je pokrenuo struju ekranizacija već postojećih materijala, pre svega pozorišnih komada – ističe Šijan, jedan od sagovornika okruglog stola na kome se, u okviru 1. festivala filmske komedije, diskutovalo o tome gde je srpska komedija danas, da li je iko shvata ozbiljno i koliko su sam smisao za humor i reakcije publike presudne za nastanak filmova u ovom žanru.

Scenario za „Ko to tamo peva“ naručio je Dramski program TV Beograd. Oni su, kako kaže Šijan, imali biblioteku otkupljenih scenarija pa je izbor bio raznovrstan.

Nažalost, toga više nema jer ekonomska logika ne stimuliše taj koncept. Logika je – ko je povezan da uzme lovu, od njega se uzme deo, to je zarada, a tek onda se snima. Ne zarađuje se od rezultata, nego od dogovora kaže Šijan.

On dodaje da jedan od razloga za to može biti i specifičnost procenjivanja komedije na komisijama.

Komediju je teže proceniti kad je čitaš sam, bez reakcije drugih. Sve doskora članovi komisija su otvarali četvoro očiju kod čitanja scenarija. Rimejk „Siroti mali hrčki“ sam 10 godina pokušavao da spakujem. Samo zato što je bio prebačen u savremeno vreme svima se dizala kosa na glavi. U sižeu piše: „Dva tipa, ostaci prethodnog sistema, sede u podrumu i zbog njihovog nerada pada vlada“ i na to odmah svi skoče, kakva vlada!? U komediji uvek nekog moraš da zezaš, a jedan od mehanizama je i napad na autoritet i tu odmah nastaje problem objasnio je Šijan.

Pavić je uspeo da se podsmeva sistemu

Slobodan Terzić, televizijski urednik i producent, smatra da televizija ima šizofren odnos prema komediji i da na nju gleda kao na nešto subverzivno. I pored toga, Siniša Pavić uspevao je da pravi političke satire koje se podsmevaju sistemu, ali na „suptilan način i pod velom mejnstrima“.

„Bolji život“ je raspad jedne porodice na izmaku socijalističkog društva i zajedničke države. „Srećni ljudi“ su o porodici u vreme pojave mafije i tranzicije, „Porodično blago“ je pokušaj da se sačuvaju osnovne porodične vrednosti u trenutku kad se sve ruši, a u „Beloj lađi“ suštinu izgovara jedna junakinja: sve je propalo i meni ništa drugo nije preostalo nego da se bavim politikom. Kako je to primljeno u vlasti? Imali smo neke signale, recimo Vlada je završavala sednice tako što je Cvetković govorio: „Da remiziramo.“ Svi su mislili da se podsmevamo drugima, da oni nisu ti kaže Terzić.

On ističe da televizije danas biraju serije snimljene po licenci jer im je tako jeftinije, da je domaća serijska proizvodnja u velikoj krizi, važnost redakcije je izgubljena a uređivački program ne postoji.

Miona Kovačević

Izvor: Blic