Košutnjak Film

Ovo je svet bez ideologija

Posle završetka popularne serije „Bela Lađa“, naš nejveći televizijski stvaralac, scenarista Siniša Pavić napravio je podužu pauzu. Bar kad je reč o novim delima. Tokom četiri decenije, koliko je radio bez prekida, televizija je na repertoaru skoro stalno imala neku njegovu mamutsku seriju, dramu ili film. Kad je pre tačno sedam godina sa 90. epizodom usidrio „lađu“, osetio je da je došlo vreme da se i on malo odmori. Ali i gledaoci od njega. Ističe da se stekao pogrešan utisak da se samo njegove serije snimaju, te da zbog njega drugi ne mogu da rade. Sada, međutim, svi snimaju. Produkcija je ogromna, svako ima šansu, a Pavić nam kaže kako želi da se oproba još jednom, da proveri može li da napravi nešto valjano. Iz njegovog pera uskoro će put malih ekrana krenuti likovi nove serije „Junaci našeg doba“, čija bi prva klapa trebalo da padne posle Uskrsa.

Odmorio sam se. Ovo je serija koju najsporije pišem. Sa njom u pogledu dužine rada ne tekstu može da se poredi samo „Vruć vetar“. Njega sam pisao dve – tri godine. Na ovom scenariju radim intenzivno već dve godine ali je duplo duži od „Vrućeg vetra“.Planiram 20 epizoda. Hoće li tu biti kraj, zavisi od toga da li će serija zahtevati više prostora. Dosad sam napisao oko 14 epizoda – otkriva za „TV novosti“ Siniša Pavić, dodajući da će njegovo novo TV čedo početi da se prikazuje na jesen, radnim danima na RTS-u.

Nazivi Vaših serija su uvek nosili simboliku.Ona je najčešće oslikavala vreme u kojem su nastajale. Ko su „Junaci našeg doba“?

To je radni naziv serije, videćemo hoće li se zadržati do početka emitovanja. Postoji naše doba, kao i njegovi junaci. Naslov je delimično pozajmljen iz svetske literature, iz Ljermontovljevog romana „Junak našeg doba“, koji je, takođe, donekle ironičan. Današnje doba traži ljude od karaktera i sposobnosti da se izbore sa konfuzijom u kojoj se mlad čovek rađa i živi. U seriji su zastupljene sve generacije. Tu su stariji ljudi. Oni pamte svoje vreme. Zatim, na red dolaze srednje generacije. One su u punoj snazi. I na kraju, imamo mlade koji počinju da žive doba koje su impripremili njihovi roditelji. Svako od njih ima probleme i nekog svog junaka. Videćemo kako oni izlaze na kraj sa zahtevima koje današnji svet očekuje od ljudi.

Koje je bilo breme Vaše generacije?

Rođeni smo u vremenu u kojem je jedan svet propao. Onaj koji je postojao pre Drugog svetskog rata. Onda je rođen fašizam i on je zapretio da uništi celu civilizaciju. Sa njegovim smaknućem, usledio je novi svet koji nam je doneo istorijski optimizam. Trajao je dve – tri decenije. Naša zemlja je napredovala. Razvijala se civilizacijski i kulturno. I mi smo odrastali u takvom svetu, sa svim njegovim zabludama. Sami smo ih stvarali, reklo bi se olako, ali one su imale produktivnu moć u društvu. Današnje generacije odrastaju u konfuziji, u kojoj se gotovo sve polako ruši. Ovo je svet bez velikih ideologija, kakve je imao 20. vek. Možda će proći bez katastrofa ali u nedostatku ideja, društvenog i vredonosnog sistema i razloga za delovanje mladom čoveku je teško da se snađe i odraste kao razumno biće. To je problem koji obrađuje serija. Bez mnogo filozofije. Reč je o komediografskom rukopisu, koji počiva na dramskom zapletu, bogatstvu karaktera i likova današnjeg miljea.

Da li je ponovo u fokusu porodica?

Retko koji čovek živi sam. Ljudi uglavnom žive u porodici. Čovek je ili starešina porodice ili živi kao njen član. Odgovoran je za nju ili očekuje da ga ona izvede na put. To je normalan milje za razvoj bilo koje priče. Porodica je neizbežna u svim mojim delima. U novoj seriji imamo ih dve. Jedna koja je formirana, naizgled stabilna i obična. Druga je nedovršena, moglo bi se reći da joj nešto fali. Njihove sudbine će se povezati zahvaljujući mladim generacijama.

Na čija ste pleća ovog puta natovarili najveći teret? Ko je Vaš glavni junak?

Izvesni Čičanović, zvani Čičko, koga tumači Igor đorđević. On je glava jedne porodice. Posle studentskih dana izgubio je samopouzdanje u svetu koji nije očekivao i za koji se nije pripremio. Zato ne uživa veliki ugled kod svoje dece a još manje kod supruge. Nije više onaj čovek koji je bio sa 20 godina, kad je među njima buknula ljubav. Sada se nalazi u zrelom dobu, čovek je koji ne imponuje, ni stavom, ni sposobnošću da živi zdrav život. I takvoj osobi se iznenada, kao i sve što se ovde dešava nepredvidivo, ukazuje životna šansa. Da li je to velika prilika ili propast, tema je ove serije. Danas ljudi olako prihvataju sve što im se nudi. Bilo da je reč o položaju, tituli, nagradi. Niko se ne pita da li je to dobro za njega i da li je sposoban da odgovori na izazov. U tome je Čičkov problem.

Hoćemo li se kao u prethodnim serijama družiti sa nekim od Vaših starih junaka?

Ponovo ćete gledati Tiku Špica (Predrag Smiljković) i njegovog ujku Žitomira Stojkovića Žitka (Branimir Brstina), jer im milje serije odgovara. Ostale glumce smo pažljivo i temeljno birali. Kad u podeli imamo mlade a zahtevne uloge, to nam je najveći izazov. Lako je naći glumce među srednjom generacijom, koji su u punoj snazi. U seriji uz Igora Đorđevića, igraju: Nenad Jezdić, Mina Lazarević, Marija Vicković, Mima Karadžić, Dejan Lutkić, Vlasta Velisavljević… Oni su glumci za koje tačno znamo koliko mogu i nakoje možemo da se oslonimo. S obzirom na to da je u poslednje dve godine strašne gubitke pretrpeo domaći glumački kadar stare škole, bili smo suženi u izboru. Glumaca ima mnogo, a trebalo je pronaći one najbolje. Kao što je to bio slučaj sa „Porodičnim blagom“, gde su Mina Lazarević, Vojin Ćetković i Nenad Jezdić napravili prve velike uloge, mlade glumce smo birali na kastingu. Bilo nam je važno da pronađemo nove talente i da im pružimo šansu. Ovog puta to su Isidora Građanin, Rade Maričić, Isidora Janković i Pavle Veselinović. Nadam se da će i oni postati miljenici publike.

PROVERENA EKIPA

Pavić je, kaže, navikao da radi sa ljudima sa kojima je delio iskustvo na ranijim projektima:

Želja mi je bila da u timu imam Zorana Jankovića i Slobodana Terzića iz „Košutnjak filma“, koji su izvršni producenti. Sa njima sam snimao serije „Porodično blago“, „Stižu dolari“ i „Bela lađa“. Reditelji su Miša Vukobratović i Ivan Stefanović. Njih dvojica su potpisala režiju serijala „Stižu dolari“ i „Bela lađa“. Producent i vlasnik projekta „Junaci našeg doba“ je „Telekom Srbija“.

LJILJANA PIŠE PESMU

Kompozitor serije je Vojkan Borisavljević, sa kojim Pavić radi još od „Višnje na Tašmajdanu“ (1971), a tekst naslovne numere će i ovog puta napisati Sinišina supruga Ljiljana.

Nadam se da ću je inspirisati. Ne bih radio pesmu za serije da Ljiljana kroz tekst ne pogodi njenu suštinu, što ja, ponekad, ne uspem svojim radom. Imamo odličnog kompozitora. Šta god da je Vojkan radio, to je bilo veoma dobro. On je imao ideju da na albumu zabeležimo pesme iz mojih serija, kao neku vrstu arhive. Nije tu samo reč o naslovnim numerama. Ljiljana je, recimo, uz neverovatnu pesmu „Vučje vreme“, kao simbol teških godina, za seriju „Srećni ljudi“ napisala numere „Topolska 18“ i „Čovek i pas“. One su deo serija koje nisu stvarale samo kulturnu vrednost, nego i sačuvale duh vremena u kojem su nastajale.

Izvor. Novosti, Milan Andrić