Njihovo vreme tek dolazi

Nailazila sam na komentare koji govore da sam povlašćena zbog svog oca, druge koji govore da me to koči. Ne obazirem se na to – ističe mlada glumica Isidora Janković koja u seriji „Slučaj porodice Bošković” tumači Miksi

Mladu glumicu Isidoru Janković, koju smo ovih dana gledali u seriji „Slučaj porodice Bošković” (RTS 1), u predahu uoči novogodišnjih praznika, za „TV reviju” kaže da je rano shvatila da je privlači svet fantastike i komedije. Još u prvom razredu osnovne škole. Tada, gledajući Harija Potera i Kusturičine filmove, želela je da se nađe u sličnim situacijama i da igra baš to – situacije.

Moja motivacija je uvek dolazila iz mene, iz ljubavi prema glumi. Iako se slažem da je gluma jedan od naj-zahtevnijih poslova, uvek se radujem sledećoj ulozi – iskreno priča Isidora i otvoreno, bez zadrške, kazuje da je uticaj njene porodice definitivno bio presudan u izboru profesije.

Ćerka sam producenta Zorana Jankovića i kostimografkinje Jasne, a sestra dramaturškinje Katarine. Moje interesovanje za glumu je u tim uslovima bilo prirodno. Nikada nije postojao pritisak unutar porodice, niti sam bila usmeravana ka određenim zanimanjima. Tako da je moj odabir uz oduševljenje prihvaćen – nastavlja svoju životnu priču ova mlada dvadeset dvogodšnja glumica.

Gluma joj je oduvek bila na prvom mestu, da nije uspela da je upiše, verovatno bi se bavila baletom ili plesom koji su takođe njena velika pasija.

To su dve stvari koje sam morala da žrtvujem zbog glume i studiranja. Danas se povremeno bavim manikirom i nejl artom (Nail Art), a plan mi je da otvorim salon – otkriva nam Isidora i kaže da se nikada nije pokajala zbog izbora profesije, ali je, naravno, bilo trenutaka sumnje i straha.

Na fakultetu sam osetila veliku kompetitivnost i na početku sam bila zatečena. Vremenom se odnosi u takvim grupama ipak razviju u nešto lepo, pa mi nije krivo što nekad i nisam uspevala da dam sebe koliko bih želela, a drugi jesu.

„Beležnica”je takođe projekat na kom sam morala da pokažem ozbiljnost, i glumačku i profesionalnu – bez zadrške priča.

U ovim danima kada svi više vremena provodimo u svojim domovima, obožava da gleda seriju „Slučaj porodice Bošković”, u kojoj tumači Miksi, ušuškana na kauču sa mačkom Kirom.

Veoma sam ponosna na taj projekat i uživam u reakcijama publike koje su do sada bile pozitivne. Atmosfera na tom setu je bila opuštena, što se vidi i po neuspelim i smešnim dublovima koji se uvek prikazuju uz odjavnu špicu. Pamtim i snimanje „Ničijeg deteta” kao zabavno. Bilo namje dozvoljeno da improvizujemo i vozili smo se u luna-parku – uz osmeh se priseća.

Budući da joj je otac iz sveta produkcije, da li joj to pomaže ili odmaže u dobijanju angažmana?

Pomoglo mi je jer sam imala priliku da shvatim kako nastaje jedan projekat i jer sam uvek dolazila na setove. Nailazila sam na komentare koji govore da sam povlašćena zbog svog oca, druge koji govore da me to koči. Ne obazirem se i trudim se da dokažem da kvalitet i talenat zavise samo od mene – samouvereno podvlači Isidora.

Praznični dani rezervisani su i za maštanja i novogodišnje želje. Njene su da se pojavi ujoš nekoliko komedija i da snima u stranoj zemlji. U budućnosti bi volela i da režira.

Za mlade glumce neminovna je večita dilema – da li glumci moraju da razmišljaju o angažmanu koji prihvataju ili oberučke prihvataju svaku šansu koja im se ukaže?

Sviđa mi se šta je Branka Katić rekla o jednom od svojih angažmana: „Ne može sve što radimo biti umetnost, nešto mora i da plati račune”. Trudim se da pazim na svoj portfolio i za sada sam zadovoljna svojim odabirom, neke uloge sam i odbijala. Uslovi u Srbiji su trenutno dobri, dosta toga se snima. Naravno da glumac treba da da svoj maksimum, šta god bio motiv – mudro odgovara.

Na snimanjima se oseća prirodno, opu-šteno i kao kod svoje kuće, što i ne čudi budući da je odrastala u filmskim studijima, sa tatom Zoranom i pre nego što je prohodala.

U kući su na sve strane bile kasete i DVD i to je razlog što sam se tako rano zainteresovala za taj svet. Rad ispred kamere ume da bude naporan, pogotovo kad se uđe u cajtnot. Radna etika ekipe dosta utiče na to, u „Slučaju porodice Bošković” je bila olakšavajuća, sve je teklo brzo. Bitno je i uhvatiti ritam snimanja.

Isidora Janković voli da gleda serije i filmove, uglavnom preko Netflix-a i HBO-a. Britanska serija „Skins” joj je obeležila srednjoškolske dane. Pomogla joj je, kako kaže, da pronađe buntovnost u sebi. Obožava i Žiku Todorovića, pa joj je serija „Vratiće se rode” veoma draga, i odnedavno „Slučaj porodice Bošković”.

Nije veliki ljubitelj horora i superheroja. S nestrpljenjem iščekuje četvrtu sezonu serije „Vavilon Berlin”.

S obzirom na trenutnu situaciju, dane provodi uglavnom kod kuće. Bavi se, kao što je već napomenula, oslikavanjem noktiju i crtanjem. Kada dođe malo lepše vre-me izaći će napolje da fotografiše jer obožava uličnu fotografiju.

Adaptirala sam se na pandemiju virusa korona i sve ono što je ona donela. Provodim vreme sa porodicom i koristim ovu situaciju da štikliram filmove sa liste za gledanje. Moja maca Kira mi je takođe velika zanimacija, igramo se, pa se odmaramo i tako ukrug.

Planira da otvori salon za nejl art i manikir. Trenutne vanredne mere zbog pandemije joj nisu poremetile planove.

Novogodišnje praznike će provesti kod kuće, u krugu svojih bližnjih, kao i inače.

 

Izvor: TV Revija, ISIDORA MASNIKOVIĆ

Foto: Nebojša Babić