Slobodan Terzić, televizijski urednik

Zašto Vitezović ili Stojiljković ne pišu seriju o Stefanu Prvovenčanom

Novo rukovodstvo RTS kao jedan od prvih koraka u pravljenju novog programa raspisalo je javni anonimni konkurs za scenario dramsko-igrane serije od dvanaest epizoda sa naslovom „Krunisanje Stefana Prvovenčanog: Prva nemanjićka kraljevina“.

Reklo bi se, na prvi pogled, da je ovo hvale vredna inicijativa. Godine 2017. će biti osamsto godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog i to je verovatno povod za ovu inicijativu, RTS želi da tu godišnjicu obeleži velikom istorijskom serijom i pruži priliku piscima da se takmiče.

Pa šta je onda problem?

Konkurs je objavljen 5. septembra 2015. godine, a rok za predaju scenarija 31. 1. 2016. što znači da zainteresovani autori imaju nepunih pet meseci da napišu seriju od dvanaest epizoda o jednom davnom, složenom i istorijski izazovnom pitanju i problemu.

Da bi neko uopšte počeo da piše ovu priču, morao bi prvo da se upozna sa istorijskim izvorima, legendama, obimnom literaturom, možda bi trebalo da obiđe neke lokacije kao što su Konstantinopolj (Istanbul), Hilandar, Studenica i svakako da provede neko vreme u dubrovačkom arhivu u kome se nalazi najveći deo sačuvane istorijske građe tog vremena.

Za sve te pripremne poslove, zatim konsultacije sa istoričarima treba mnogo više vremena nego što je konkursom predviđeno. Tek tako pripremljen potencijalni autor bi mogao da počne da piše scenario, a svako ko se bavi ovim poslom zna, uz normalne razlike među ljudima, neko piše brže neko sporije, da je potrebno vreme za pisanje jedne epizode oko mesec dana.

Ovde se nameću dva moguća zaključka o ovom pitanju: prvi da kreatori konkursa prosto ne znaju mnogo, da ne upotrebim težu reč, o stvaranju televizijske serije i drugo zašto bi se iole ozbiljniji pisac upuštao u ovu vrstu anonimnog takmičenja.

TV Beograd od svog osnivanja proizvodi, i to sa velikim uspehom, igrani program, a u sličnim slučajevima je pozivala poznate pisce koji su imali afiniteta prema nekoj temi da napišu seriju ili TV film. Zašto ovog puta nije tako postupljeno?

Bez namere da dajem savete, pada mi na pamet sjajni pisac Milovan Vitezović, autor više izuzetnih televizijskih serija koji se bavio srednjim vekom, ili recimo mladi pisac Dejan Stojiljković koji je napisao zanimljiv roman „Duge noći i crne zastave“.

To, naravno, ne znači da televizija ne treba da raspisuje anonimne konkurse, ali ne za ovakve teme i sa tako kratkim rokovima.

Neko zlonameran bi možda rekao da je scenario za seriju naručen mnogo ranije, a konkurs je samo zabava za neobaveštene.

Novi glavni urednik Kulturno-umetničkog programa Televizije Beograd u velikom broju intervjua koje daje po domaćim medijima, nagoveštava, između ostalog, i oštru borbu za bolju, kulturniju Srbiju te verovatno nastavlja tamo gde je kao ministar stao. Prvi veliki korak u toj borbi je raspisivanje konkursa za seriju o Nemanjićima.

Visina nagrade za najbolji scenario na pomenutom konkursu iznosi petsto hiljada dinara ili četiri hiljade sto šezdeset šest evra, te je sama po sebi dokaz velike borbe za bolju i kulturniju Srbiju jer na onoj drugoj strani prva nagrada za pobednika „Farme“ je pedeset hiljada evra, a pobednik „Velikog Brata“ će dobiti čak sto hiljada.

U borbi između bolje i bogatije Srbije ishod se može unapred predvideti.

Izvor: Večernje Novosti