Za autorski rad u filmu „Branio sam Mladu Bosnu” kompozitori Bilja Krstić i Miki Stanojević dobili glavnu nagradu na „Sofestu” u Sopotu

Muzika komponovana za film „Branio sam Mladu Bosnu” primer je kako se muzika kao važan element i uspeli kontrapunkt uklapa u kompletan doživljaj filma. Ovim rečima petočlani žiri Filmskog festivala u Sopotu obrazložio je svoju odluku da glavnu nagradu za muziku dodeli Bilji Krstić i Mikiju Stanojeviću, koji su ostavili svoj muzički pečat u filmu Srđana Koljevića, za kojeg je pak ovo ostvarenje bilo svojevrstan način da kroz dokumentarne izvore traži put do lica ljudi koja se kriju iza velova legendi.

Otuda i ova muzika, koja kao da leluja kroz te prozračne velove vremena izjavio je scenarista i reditelj Koljević.

A da bi muzika Bilje i Mikija uspela da leluja, probijajući se kroz prostor i vreme od pre 100 godina, autori su uronili u srpske i bosanske tradicionale i posegli za starim dobrim muzičkim rukopisom Stevana Mokranjca – njegovim „Rukovetima”.

Dvoje umetnika od reditelja su dobili jasna uputstva – trebalo je priču povezati ženskim vokalom jer su u filmu glavni akteri, svi do jednog.

A ko je to mogao bolje da odradi nego Bilja Krstić. Da kroz ženski glas, topao, ali i dramatičan emotivno oboji sliku tog vremena i njegovih učesnika. Tako smo se nas dvoje našli u ovoj filmskoj priči – kako bismo uspostavili ravnotežu. Pesma sa kojom smo otvorili muzičku potku u filmu bila je napisana na tekst nepoznatog autora koji nam je doneo reditelj priča Stanojević.

Bilja dodaje kako su dugo razmišljali kako to da urade, kako da muzički uobliče tekst jer nije mala stvar raditi muziku u filmu epohe, tu nema šale.

Šta drugo da uradimo nego da se dohvatimo istorijske građe. Nažalost, malo toga zapisanog smo pronašli, malo podataka o muzici tog vremena. Srećom, iz knjige „Srpska muzička bibliografija do 1914” Vladimira Đorđevića uspeli smo da dočaramo koncept muzičkog programa tog vremena. Šta se izvodilo, kakvi su bili orkestri… I, krenuli smo od Četrnaeste rukoveti Stevana Mokranjca, kompozicije „Pesma iz Bosne”. To nam je bila polazna osnova jer se tu najmanje grešilo. Mokranjac je to delo pisao 1907, tako da se ono već uveliko izvodilo u godini kada se odvija radnja filma. Pošto je Mlada Bosna bila organizacija napredne omladine, razmišljali smo šta bi za scenu bilo najbolje, pa smo opet posegli za Mokranjcem i iz Četrnaeste rukoveti malo preradili za orkestar „Što no mi se Travnik zamaglio” i „Devojka viče sa visokog brda” priča Bilja Krstić, ne zaboravljajući da kaže kako je sa Stanojevićem obradila i Mokranjčevu kompoziciju „Svaka ptica u šumici”, s tim što ona nije uspela da uđe u film.

Sve ostalo što je muzički obojilo Koljevićev film autorski je rad Bilje Krstić i Mikija Stanojevića. Ovaj uspešni muzički autorski tandem još jednom uronio je u Mokranjčevu muzičku zaostavštinu kada je uz pomoć nota ispraćao Mladu Bosnu u istoriju. Najlogičnije je bilo da ti mladi ljudi na put u večnost krenu uz taktove obrađene Mokranjčeve himne – molitve „Tebe pojem”.

Intenzivno smo sarađivali sa Koljevićem tokom izrade muzike za svaku scenu. Bio je mnogo zahtevan, a naša autorska muzika otišla je u sasvim drugom pravcu od Mokranjčeve. U njoj se osećaju uticaji i Bosne i Srbije. Odiše našom emocijom jer to jeste film tako zahtevao kaže Stanojević.

Bilja Krstić priča kako se dešavalo da muzikom koju su komponovali ni njih dvoje ni Koljević ne budu zadovoljni, ali sujeta se nije budila.

Naprotiv. Pričinjavalo nam je veliko zadovoljstvo da radimo zajedno. Miki bi seo za klavir i davao ideje. Srđan je svirao ukulele. To je odnedavno počeo, a inače svira bendžo. I onda bismo na licu mesta stvarali. Želeli smo da i Srđan u filmu da svoj muzički pečat, ali to se nije desilo. Bendžo u ovoj priči nismo mogli da koristimo, ali jesmo lautu, kaval, tamburu, harmoniku, gitaru. Iako, glavni instrument je bio i ostao – vokal priča Bilja, a Miki dodaje da u filmu ima delova u kojima nema vokala, nema Bilje.

Ali vrlo malo. Osnovnu Srđanovu ideju, Biljin vokal, poštovali smo do kraja kaže Miki Stanojević.

Note za film o deci oboleloj od raka

Na pitanje da li su očekivali nagradu za najbolju muziku, Bilja Krstić priznaje da je jeste priželjkivala.

Priželjkivala sam jer znam koliki je autorski pečat dat u filmu. Ovo je prvi put da smo Miki i ja uradili kompletnu muziku za film. Jesmo pisali za „Zonu Zamfirovu”, ali samo četiri pesme, a imamo i iskustvo iz serije „Šesto čulo”.

Miki Stanojević priznaje da nagradu nije očekivao.

Suviše sam realan, znam kako se to kod nas radi, a mi niti smo koga za rukav vukli niti smo lobirali kaže Stanojević, priznajući da nagrada ipak prija jer skreće pažnju na autore.

Bilja i Miki ulaze u novi zajednički posao, filmski projekat o deci oboleloj od raka.

Težak je film. Reč je o kratkom metru, a reditelj je Saša Knežev, naš čovek iz Amerike: Premijera filma biće u Los Anđelesu kaže Stanojević.

S. Čikarić

Izvor: Politika