Treće veče Filmskih susreta u Nišu obeležile su emocije. Višečasovno filmsko ostvarenje Srđana Koljevića, Branio sam mladu Bosnu, kod nekih prisutnih na Letnjoj pozornici probudilo je patriotske emocije, te su neki u toku projekcije i zaplakali. Na repertoaru glumačkog festivala u Tvrđavi našao se i film Otvoreni kavez u kojem glavne uloge tumače Leni Viselman i Jelena Rakočević. Film Isceljenje bio je prikazan u bioskopu Kupina.

Sa glumcem Markom Pavlovićem, koji u filmu Branio sam mladu Bosnu tumači lik Trifka Grabeža, razgovarali smo o njegovom liku, istorijskim filmovima, idealima današnjih generacija i o svetu filma.

Kolika je odgovornost kada igrate jednu takvu istorijsku ličnost?

Odgovornost je velika, pogotovo zato što su u pitanju strašne sudbine ljudi koji su stvarno postojali. Nije bilo ni svejedno dok smo snimali neke scene. Kad samo pomislite na to kroz šta su sve prošli, šta su sve proživljavali, onda već počne da vas hvata jeza.

Kako su tekle pripreme dok ste radili na liku?

Pre svega, svi smo dosta razgovarali sa Srđanom, jer postoji milion netačnih stvari koje sam našao o njemu i njima. Najviše smo se usredsredili na rediteljeve reči i savete − da se ne bismo zbunili, da ne bismo otišli u nekom pogrešnom smeru, da na kraju ne bismo izgradili pogrešne likove. Tako da smo imali potpuno poverenje u reditelja i svemu onom što nam kaže o tim ljudima i situacijama.

Koliko je bitno da se u Srbiji snimaju filmovi vezani za našu istoriju?

Jako bitno je što je ovaj film snimljen, zato što svi mi, i sebe ubrajam u to, smo malo slabi sa istorijom. Milion stvari koje se u filmu vide, većina nas ne zna. Moramo da imamo uvid u situaciju i u te ljude. To nisu bili teroristi, već deca vođena svojim idealima.

Kažete da su bili vođeni nekim idealima, gde su se izgubili pravi ideali današnjih generacija?

Vreme je drugačije. Protiv čega se mi danas borimo? Svako ponaosob ima neki ideal, ali nemamo jedinstvo. Današnje generacije teže pogrešnim idealima, pogrešnim stvarima, nažalost. Znate, ideal se u Srbiji posmatra na pogrešan način, zato i stagniramo, zato i kultura stagnira. Oni koji odlučuju o kulturi vođeni su pogrešnim idealima. Ali ja verujem da ima nade i da dolaze bolje generacije koje će težiti lepšim i većim stvarima.

Šta mislite da bi se desilo da su pripadnici grupe Mlada Bosna znali da će atentat biti povod za rat?

Vidiš, o tome nisam razmišljao. Moj lik izgovara identičnu rečenicu: Ja da sam znao da će ovo dovesti do rata, ja nikad ne bih učestvovao u atentatu. Vraćam se opet na ono da moramo biti svesni da su to bila deca. Naivna, nevina, požrtvovana mlada bića. Da su znali da će Sofija stradati, mislim da ne bi to uradili.

Kakvo je Vaše iskustvo sa snimanja? Šta ste sve naučili?

Ovo je meni prvo profesionalno snimanje, prvi profesionalni film. Bilo je neobično. Video sam način rada onih glumaca koje sam voleo da gledam na sceni, filmu, seriji. Oduvek me je zanimalo kako radi Ljuba Bandović, kako Nebojša Glogovac ulazi u lik, kako se Pele priprema za lik. Tako da mi je sve ovo značilo i što se tiče profesionalnosti i što se tiče pažnje koju oni ulažu na snimanju. Zaista smo puno stvari naučili i od njih, a i od Srđana Koljevića.

Napomenuli ste da Vam je ovo prvo pojavljivanje na filmu. Koliko je svet filma otvoren za mlade glumce?

Dok nisam dobio ulogu, nisam bio siguran. Kad mi se desilo, onda sam bio svestan da sve zavisi od tebe. Niko nije kriv što ne dobiješ ulogu. To nije pitanje talenta. Iskreno verujem da je na kastingu bilo mnogo talentovanijih ljudi od mene, ali prosto nisu podela za to. Ne radimo svi isto. Možda sam ja podela za istorijske ilkove, a nisam za savremene drame. Zato ja Srđana mnogo volim, cenim i poštujem jer je organizovao kasting i prosto izabrao ljude koji su njemu potrebni − što fizički, što talentom.

Hoćemo li Vas uskoro gledati u nekom novom filmskom ili televizijskom ostvarenju?

Što se tiče filma, ne znam, nadam se. Ali uskoro ćete moći da me vidite u seriji Čizmaši.

Izvor: http://www.studnel.com/