Košutnjak Film

Kad gubitnici dobiju moć

SINIŠA PAVIĆ O NOVOJ SERIJI “JUNACI NAŠEG DOBA”

Na svojoj koži sam iskusio da su napadi na “Bolji život”, na “Srećne ljude”, koliko god izgledali besmisleno, bili vrlo smisleni is a određenim ciljem, kaže za “Blic” poznati scenarista.

Posle duže pauze, Siniša Pavić piše scenario za novu TV seriju “Junaci našeg doba” čije je snimanje nedavno počelo u Beogradu. U razgovoru sa proslavljenim scenaristom, samo se nameće pitanje ko su za njega junaci našeg doba.

Tokom pripreme za naredni set, reditelj Miša Vukobratović nam je otkrio da priča o Čičanoviću zvanom ČIčko stiže na male ekrane u decembru (RTS i Superstar) i da će snimanje trajati do septembra.

Svi smo rođeni u nekom dobu. Ja sam rođen kad je Hitler došao nav last, ali moje doba nije bilo njegovo doba nego je nastupilo posle njega. Dakle, ne znamo nikad u kom ćemo se dobu roditi, niti odlučujemo o tome. Ovo je serija o ljudima koji su zatečeni u ovom dobu i duboko su uronjeni u ovu našu stvarnost. Tu je izraz junaci ili junaštvo upotrebljeno u smislu reprezenta, to su ljudi čija osobina nije junaštvo nego su oni ljudi koji se nose sa problemima svog dob ai pokušavaju da ih ostave iza sebe. Ljudi koji su u položaju gubitnika, nemaju moć, novac, poziciju u društvu. Njihov uspeh zaista može da se nazove nekom vrstom podviga. O takvim ljudima je ovo priča. Oni iako nemaju znanja, talenta, sredstava, dobijaju priliku da dođu na poziciju moći, da upravljaju društvom.

Da li je to boljka današnjeg vremena?

Pa jeste. Recimo, doba Šurde je bilo takvo da je on mogao da bira. Šurda je bio nezadovoljan svojim poslom i nije prihvatao da radi negde za male pare i da ga šikaniraju. Naprotiv, on je ponekad šikanirao poslodavce i ispoljavao je sve svoje pozitivne i negativne ljudske osobine, boreći se za svoje mesto pod suncem. On nije bio ulizica, ljiga, poltron i nije morao da bude ako je hteo da bude svoj. Tražio je svoje zrno talent ai na kraju ga je našao. Ponekad je vrlo mali korak od gubitničke pozicije do one prave životne i ljudske, a to je tema ove serije.

Mora li mnogo da se karikira naša stvarnost?

Nemam nikakvu potrebu da karikiram. Karikiranje se u pisanju upotrebljava u negativnom značenju, a karikatura vrhunskih majstora se označava kao umetničko delo. Karikatura znači pojačavati određene karakteristike da postanu dominantne. To sam radio u “Beloj lađi” da se ta patološka strana naše politike ispoljava kroz određene aktere kao što je Šojić. On jeste karikatura političara.

Vaše serije su i negativno kritikovane, ali sud vremena govori nešto drugo?

Sud vremena pokazuje da ti koji su napadali nisu znali ništa. Jer da su znali ne bi napadali to što je preživelo njih i njihove napade. To sada mogu da kažem, a onda sam ćutao, trpeo sam u javnom radu kakav je pisanje serije. Na svojoj koži sam iskusio da su napadi na “Bolji život”, na “Srećne ljude”, koliko god izgledali besmisleno, bili vrlo smisleni i sa određenim ciljem. Nije to bilo mišljenje običnog čoveka, gledaoca, to su bili ljudi koji su lobirali za određene interese. Ako decenije nešto potvrde kroz nove generacije, onda oni koji su napadali, konačno treba da zaćute. Mislim da je to pravedno.

Mnogi i danas citiraju Šojića. Da li je to dobro ili loše?

Ako preteraju, može da bude loše. Kao što je preterano citiranje Marksa došlo Marksu glave. Ali da ne pravimo takva poređenja, citiranje Šojića ima određenog smisla. Njegove replike i rečenice se ne citiraju zato što su one glupe, niti zato što je Šojić glup, već zato što je on apsurdna pojava. Njegove replike pokazuju sav apsurd njegovog delovanja i činjenice da je neuništiv factor naše političke scene. On je lik koji je rezultat posmatranja našeg decenijskog posrtanja u politici.

Koliko je bilo teško pronaći glumce?

Kod nas je taj veliki korpus glumačkih majstora opustošen, biološki. Nekad gde god da ubodete nađete sjajnog glumca. Danas ih ima, ali ih morate tražiti. Pažljivo smo birali za svaku ulogu i mislim da smo napravili jako dobar izbor. Igraju Igor Đorđević, Mina Lazarević, Branko Cvejić, Marija Vicković, Branimir Brstina, Nenad Jezdić, Dejan Lutkić… velika ekipa sjajnih i dokazanih glumaca. Naravno, imamo i sada mlade glumce jer mi smo uvek pronalazili mlade kojima su to bile prve uloge i zasijali su kao zvezde. Recimo, Nenad Jezdić. I ovoga puta sam ga imao u glavi pišući taj lik. I on se tu jako dobro snašao.

SARADNJA SA KOŠUTNJAK FILMOM

Nastavili ste saradnju is a rediteljom Mišom Vukobratovićem, producentom Zoranom Jankovićem?

Miša je samnom najviše radio. Tu je i Ivan Stefanović, sposoban i zreo reditelj. Sa “Košutnjak filmom” sam imao pozitivno iskustvo, a tim koji dobija se ne menja. Od kada je televizija postala veći izvor zarade nego film, prenesene su neke navike iz filma koje ranije nisu postojale i meni to ne odgovara. Volim da radim sa ljudima gde je račun čist i gde imam poverenja da će svako biti plaćen za svoj rad onoliko koliko bi trebalo. U ovoj ekipi je uvek bilo tako.

 

Izvor. Neven Džodan, Blic